1 И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2 И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3 Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4 Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
6 Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
7 У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9 Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10 Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11 И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13 Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14 Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15 Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20 И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24 И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27 С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29 Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30 С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31 Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33 Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35 Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36 Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38 Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44 Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47 Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50 Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.