1 Чујте ову реч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.
2 Паде, неће више устати девојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.
3 Јер овако вели Господ Господ: У граду из ког је излазила хиљада остаће стотина, а из ког је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљевом.
4 Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите ме, и бићете живи.
5 А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.
6 Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.
7 Који обраћате суд у пелен, и правду на земљи обарате.
8 Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ.
9 Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.
10 Мрзе на оног који кара на вратима, и гаде се на оног који говори право.
11 Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих.
12 Јер знам безакоња ваша, којих је много, и грехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.
13 Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време.
14 Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.
15 Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.
16 Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: Биће тужњава по свим улицама, и по свим путевима говориће: Јаох! Јаох! И зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умеју нарицати.
17 И по свим ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.
18 Тешко онима који желе дан Господњи! Шта ће вам дан Господњи? Тада је мрак а не видело.
19 Као да би ко бежао од лава па би га срео медвед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.
20 Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости?
21 Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.
22 Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.
23 Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем.
24 Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.
25 Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?
26 Него сте носили шатор Молоха свог, и Хијуна, ликове своје, звезду бога свог, које сами себи начинисте.
27 Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, коме је име Бог над војскама.