1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.