1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19 Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?