1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?