1 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.