1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.