1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.