1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.