1 Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим?
2 Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.
3 Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.
4 За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову.
5 Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.
6 Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа.
7 Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме.
8 Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!
9 Немој одвратити од мене лице своје, немој у гневу оставити слугу свог; буди Помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!
10 Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.
11 Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају.
12 Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе.
13 Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.
14 Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.