1 Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
2 Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
3 Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
4 Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
5 Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
6 Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
7 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
8 Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
Read Karadžić-Daničić with narration, notes, and lessons in the Eterniseed app.