1 Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?
2 Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.
3 Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.
4 У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,
5 Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.
6 Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!
7 Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.
8 Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.
9 Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.
10 Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.
11 И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!