1 Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.
2 Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.
3 Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.
4 Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,
5 Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.
6 Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.
7 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,
8 Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо!
9 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
10 Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?
11 Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.
12 Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.