1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.