1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.