1 Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2 Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3 По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4 Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5 Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6 Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7 Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8 И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9 Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10 Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11 Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13 Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14 Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15 Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16 Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17 Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18 И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.