1 Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2 Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3 Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4 Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5 Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6 Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7 Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8 Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9 Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10 У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11 Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12 Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13 Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14 Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15 Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16 Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
17 Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;
18 Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19 Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20 Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.