1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
9 Дуже од земље, шире од мора.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.