1 Тече из срца мог реч добра; рекох: Дело је моје за цара; језик је мој трска хитрог писара.
2 Ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довека.
3 Припаши, јуначе, уз бедро своје мач свој, част своју и красоту своју.
4 И тако окићен похитај, седи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.
5 Оштре су стреле твоје; народи ће пасти под власт твоју; прострелиће срца непријатеља царевих.
6 Престо је Твој, Боже, вечан и непоколебљив; скиптар је царства Твог скиптар правице.
7 Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје.
8 Све хаљине твоје миришу смирном, алојом и касијом. Који живе у дворима од минијске слонове кости, они те веселе.
9 Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у офирском злату.
10 Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца свог.
11 И цару ће омилети лепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони.
12 Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити.
13 Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.
14 У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби девојке, друге њене.
15 Воде их весело и радосно, улазе у двор царев.
16 Место отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.
17 Учинићу да се не заборавља име твоје од колена на колено; потом ће те славити народи ва век века.