1 Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!
2 Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
3 Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
4 Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.
5 Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.
6 Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
7 У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
8 Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.
9 Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.
10 Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
11 Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.
12 И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.