1 Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.
2 Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.
3 Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;
4 Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.
5 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.
6 Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.
7 Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.
8 Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.
9 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.
10 Изгинуће од мача, и допашће лисицама.
11 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.